ljudska komedija

"...a da je neko rekao -
da ce sve kraj nas izumreti,
da ce sunce prestati da greje,
pre bismo verovali, nego
da ce tvoj smeh, negde,
bez moga da se smeje,
da cemo ziveti opet
svako svoj zivot,
prazan i mali!"

danas sam se setila ovoga... bilo je davno kada sam poslednji put na parcetu papira ispisala ovaj odlomak iz ljudske komedije, desanke maksimovic...
promenila sam se mnogo od tada
jedino je ostao isti taj osecaj, koji me navodi da ponovo ispisem ovo

zivot je komedija
tragedija
horor
triler

ali je takav
i moj je

i odo sad

pod utiscima

bila sam danas kod mame na poslu (radi u bolnici, na infektivnoj klinici), dosla njena koleginica, sad u penziji, sa cerkom i malim unukom... klinac ima sedam i po meseci, dobio je boginjice i ima temperaturu 41...
a presladak je, i skroz je dobro dete...
sve vreme je tiho plakao, sa napucenim ustascima... a tako tuzno place, jebem ti, ja sam se skroz rastuzila... isle su mu i suzice...
ali nije to plac, ono, kao klinci kad se dernjaju... vise je bilo onako - ja ne bih da vam smetam, ali mene boli...

i tako... preslatko bebche, ja sam se odusevila, jos sam pod utiscima, pa sam htela to da podelim sa vama!

proshao

14. februar, rodjendan, 22.
jebemu, starim
i ok, necu vise da kukam oko toga

bili su mi neki dragi ljudi, pricali smo, zezali se

dobila sam lepe poklone hehe

i danas opet po starom... jos 364 dana
sace to

uh!

puklo me je
a mrzim kad me pukne

i mrzim sto ponovo mislim o nekim stvarima, sada, kada se sve resava...
bljak

e ljudi

nije da ja vas ne volim zato sto me nema

nego, stvarno me nema...

ali bice

aj za sve vas - :*